Призоре које већина нас не примећује – и сам аутор потврђује како их не видимо својим очима замућеним лошом свакодневицом – Савовић преводи у фотографске слике односно фото есеје вођен схватањем да „видљиво није исто што и визуелно“. Разоткривањем реалних ситуација Савовић сопствене импресије виђеног и уоченог суштински проматра на нивоу феноменолошког кроз серије фотографија дефинисаних иконографијом урбаног. Из потпуно нове визуре, са осећајем некакве сакралне узвишености, било да су сасвим обични или егзотични, ови призори се посматрају нетремице најчешће као залеђене слике које, не нужно, имају свој наратив. Савовићеве фотографије нису сведене на просту видљивост, оне су одраз емоције,
проницљивости и континуума елемената визуелнe појавности – линијe, површинe, дубинe, бојe, формe, свих елемената који

Миленко Савовић је рођен у Чачку 1952. године. Уметничком фотографијом се бави од краја седамдесетих година, jедан je од оснивача Фото кино клуба „Чачак“, ангажован на реализацији великих фотографских смотри у организацији Фото савеза Југославије и Србије троком осамдесетих година. Звање мајстор фотографије Фото савеза Србије носи од 2015. године, када постаје и члан фотографске секције УЛУПУДС-а. Учествовао је на око 220 колективних и неколико самосталних изложби у земљи и иностранству, излагао на изложбама савремене уметности. Носилац је бројних награда и признања из области уметничке фотографије и вишеструко награђиван у области графичког дизајна и опреме књига. Фотографија је функционално и креативно нераздвојни део посла којим се професионално бави у сопственој графичкој радионици „Артера“. Члан
је Уметничког савета Фото савеза Србије, учествује у раду селекционих и жирија за доделу награда, активан у Фото групи Формат